Naftna renta, odnosno rudna renta za eksploataciju nafte i gasa, predstavlja naknadu koju država naplaćuje od ekstra prihoda kompanija koje vrše njenu eksploataciju. U različitim evropskim zemljama, procenat naftne rente se kreće od 3 odsto u Srbiji do 22 odsto u Ruskoj federaciji. Problem leži u tome što kompanija Gasprom njeft, koja vrši eksploataciju, je u većinskom vlasništvu Rusije. Međutim, ne prihvataju uslove koji su na snazi u recimo Hrvatskoj (10 odsto) ili Rumuniji (12 odsto) naftne rente. Ne pristaju čak ni na 7 odsto koliko je po aktuelnom zakonu u Srbiji, iako je Ugovor o strateškom partnerstvu u oblasti energetike istekao krajem 2023. godine.
Poseban problem je što se jedino u Srbiji eksploatacija vrši bez ikakve kontrole metodom tzv. frakinga, koji razara stene i dovodi do kontaminacije podzemnih voda. Ovaj proces je doveo do toga da su mnogi gradovi i naselja u Vojvodini ostali bez pijaće vode.
Neizbežno je da se pozabavimo i brojkama. Sa naftnih polja u Vojvodini (870 bušotina), po dostupnim podacima, vadi se približno milion tona sirove nafte godišnje (6,7 miliona barela). Sa aktuelnom cenom nafte od 80 dolara za barel, to je oko 530 miliona evra godišnje. Uz rentu koju po zakonu treba da plaćaju, prihod od naftne rente bi morao da bude 37 miliona evra, dok ruska strana pristaje samo na 16 miliona. Motiv naše „patriotske“ vlasti koja se odriče prihoda, ionako minimalnog, od energenta koji se ne može obnoviti, ostaje nepoznat.
Sve ovo upućuje na zaključak da se i aktuelna priča sa litijumom, ako zaživi, neće dobro završiti po interese zemlje. Ova otuđena vlast svakako nije u stanju da sagleda interese zemlje i naroda, već samo svoje kratkoročne koruptivne „dilove“.
Zato je neophodno pokrenuti pitanje uvođenja naftne rente do nivoa Rumunije, uz zabranu eksploatacije frakingom radi sprečavanja dalje devastacije podzemnih voda, naročito u Vojvodini.
mr Nenad Nikolić
odbornik Skupštine grada Zrenjanina
