Poslednjih oktobarskih dana, pred raspisivanje izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao je na ideju da se opet penzionerima obrati pismom i zahvali im se na navodnoj podršci takozvanim reformama. Podsećanja radi, nikakve podrške reformi nije bilo, niti je ona bila neophodna kada je upravitelj Srbije odlučio 2014. godine da umanji ionako male penzije i da naše najstarije sugrađane dovede u ponižavajuću finansijsku situaciju, da im opasno ugrozi egzistenciju i naruši zdravlje.
Ponovo Vučić bez trunke stida, lukavo i podmuklo poziva penzionere da mu daju podršku u grčevitoj borbi za vlast, pozivajući se na drske i bespotrebne mere koje je na njima primenjivao zarad ličnog i bogaćenja svojih saradnika. Siguran u to da ništa od istine nije došlo do penzionera kroz medijski mrak kojim je okovao Srbiju, iz najdublje tame tog mraka uputio im je pismo s mirisom i ukusom parizera.
Interesujući se navodno za dobro i zdravlje najstarijih on obećava još mnogo kartica, bonova, jeftinog parizera, hleba za tri dinara i zajedničkih kazana u nemaštini i krizi koju je sam izazvao. Članovi njegove stranke na uličnim kazanima uz parče hleba već uveliko pune tanjire nesrećnim i gladnim ljudima.
Istovremeno, dok je penzionerima otimao primanja, zaduživao ih je kroz inostrane kredite koje će vraćati i njihovi unuci, izuzev onih koji su već morali da napuste zemlju.
Sa druge strane njegovi saradnici letuju na najskupljim destinacijama, kupuju najskuplje nekretnine u kasabi na vodi koju pokušavaju da pretvore u centar prestonice, a sebe u društvenu elitu, gaje marihuanu, voze trkačke automobile, podvode maloletnice, kupuju preduzeća, vile i nekretnine u zemlji i inostranstvu, provode se širom sveta plaćajući državnim novcem…
Kada su se kase dodatno napunile pokradenim novcem, porasli su i apetiti državne vrhuške, najavljen je uz fanfare nacionalni sportski stadion uprkos činjenici da sportisti sve češće bojkotuju učešće u reprezentacijama čiji rezultati diktatoru služe za stvaranje privida uspeha i lažne euforije. Već prezaduženoj Srbiji je namenio sudbinu domaćina belosvetske izložbe zbog koje će u dugovima grcati većina stanovništva.
Ipak, masovni izlazak na birališta u predstojećem ciklusu izbora pruža našim građanima priliku da zaustave parizer politiku i sistematsku pljačku države, da smene i zauvek u prošlost pošalju mafijaško-političku hordu koja je zalutala u savremeno društvo čije navike i norme nije pokušala niti uspela da usvoji. Srbija može i mora bolje.
Srbija Centar
Resorni odbor za socijalna pitanja
