-Kako mislite da će se završiti ulični protesti?
Protest koji traje već mesecima i koji se širi po Srbiji će se završiti kad se ispune zahtevi protesta. Sekundarno je pitanje da li će do tada građani svoj bunt ispoljavati na ovaj ili ovaj način, kojim intenzitetom, na kojim lokacijama.
Ali ne treba da se zavaravamo, sam protest neće da dovede do ispunjenja njegovih zahteva. Jasno je da ova vlast ne namerava da ispuni zahteve protesta koji se bazično odnose na obuzdavanje nasilja u društvu i pozivanje na odgovornost onih koji učestvuju u kreiranju klime nasilja ili ne rade svoj posao da to spreče. S obzirom da to neće da uradi ova vlast, to će morati da uradi neka druga, posle izbora. Opozicija treba da preuzme tu odgovornost i da zatraži poverenje građana i priliku da to sprovede. Mislim da ovako uporan protest građana na ulicama obavezuje opoziciju da to čini ne samo na ulici nego i u Skupštini.
Ako je jedini put do ispunjenja zahteva protesta da se na izborima promeni vlast u Republici, onda će tako i biti, pre ili posle. Tako to biva kad vlast tera inat narodu.
-Ima različitih mišljenja oko mogućeg bojkota lokalnih i parlamentarnih izbora ukoliko prethodno ne budu organizovani beogradski izbori. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
Srbiji trebaju parlamentarni izbori. Poblemi koji su izveli narod na ulice mogu da se reše samo državnim kapacitetom. Nisam za traženje vanrednih izbora samo tamo gde te izbore opozicija može lakše da dobije, a takva je situacija u Beogradu. Moramo da menjamo Srbiju. Redovni lokalni izbori tome mogu da doprinesu, vanredni u Beogradu da pomognu, ali sistem vlasti u Srbiji je toliko centralizovan da je za ozbiljne promene, kakve zemlji trebaju, neophoda promena republičke vlasti. Uostalom ne protesuju ljudi u Bačkoj Palanci, u Kraljevu, u Leskovcu zbog stanja u Košutnjaku nego zbog stanja u njihovim opštinama koje je delom posledica ponašanja lokalne vlasti, ali delom, rekao bih većim, posledica funkcionisanja republičke vlasti.
Izbori nisu cilj nego sredstvo za promenu stanja u zemlji. Važno bi bilo da se izbori razdvoje, ali opozicija treba da se sprema na nepovoljniji scenario – onaj koji odgovara režimu. Neće biti scenarija koji je dobar za demokratiju u Srbiji. Ovaj režim bazira svoj opstanak na vlasti organizovanjem izbora u neregularnim uslovima. Regularne izbore bi mogla da organizuje prelazna tehnička vlada i zato je tu ideju Vučić tako nervozno odbacio.
-Stranka „Srce” je potpisao sporazum o saradnji sa DS i strankom Zajedno u Novom Sadu i Kragujevcu. Da li je to nagoveštaj koalicije na lokalu i republičkom nivou koji se najavljuju za najduže pola godine?
Stranka Srbija Centar, Demokratska stranka i stranka Zajedno već neko vreme imaju uspešnu saradnju širom Srbije u organizovanju protesta i tribina. Imamo i redovne konsultacije na najvišem nivou o aktuelnim temama, dogovaramo se kako dalje. Stvaraju se uslovi za punu saradnju na predstojećim izborima.
Otvoreni smo i za saradnju sa drugim političkim organizacijama koje nemaju istorijat kolaboracije sa SNS i koje odbacuju mogućnost saradnje sa ovim režimom. Spremni smo za razgovor o različitim modalitetima i nivoima te saradnje. Ideološke i programske razlike ne bi smele da budu prepreka za najširu saradnju u borbi za izborne uslove i za kontrolu izbora.
-Kriza na Kosmetu ne jenjava. Šta možemo da očekujemo na jesen?
Isto što i do sada. Vučić će se pred domaćom javnosti pravdati da nije pristao na ono što je pristao, a pred međunarodnim posrednicima, da ne kažem pritiskačima, pravdaće se da je on speman sve da ispuni, ali da je lopta u Kurtijevom dvorištu pa da vide kako će s njim. Ovo drugo je istina.
Vučić je spreman da ispuni sve, uključujući i ono što nije potpisao, a Kurti neće da ispuni ni ono što je potpisao. Kurti je za sada otporan i na sankcije dok nastavlja da gazi svaku naznaku institucionalizovane multietničnosti na Kosovu.
I on i Vučić kupuju vreme do ulaska u izborne godine u SAD i Evropi. Nažalost, zaustavno vreme nama malo šta znači, s obzirom da je malo šta ostalo što Vučić nije predao.
-Da li će Republici Srpskoj, mimo Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, biti oduzet deo imovine?
U osnovi svake autonomije i samouprave, a Republika Srpska je mnogo više od toga, je pravo na imovinu i prihode. Otimanje imovine ili gaženje prava na imovinu i prihode bio bi udar na postojanje Republike Srpske. Temelj BiH je Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH, a Srpska se naslanja na taj temelj. Za svaki korak van toga okvira potreban je dogovor konstitutivnih naroda i entiteta, odnosno njihovih predstavnika. Ne treba i ne sme niko ništa spolja da im nameće. Uostalom BiH je zemlja kandidat za članstvo u EU i spoljne asistencije bi trebalo da su posvećene ubrzanju na tom putu. To bi bilo blagotvorno za ceo region.
