Umesto da prigodnom manifestacijom obeleži godinu dana od kada je, na sumnjiv način, došao na čelo prestonice Srbije i pohvali se postignutim rezultatima, Aleksandar Šapić svakodnevno mora da se stidi i izbegava sugrađane i novinare zbog mogućih pitanja na koje ni ceo medijski tim ne bi mogao da smisli prihvatljive odgovore. Okružen ljudima koji “rade na manje obrtaja” i stručnjacima koji ispite polažu na Akademiji mladih lidera SNS, Beograđane je častio dodatnom taksom na računima za Infostan, gradskim prevozom sa manjim brojem polazaka i bez reda vožnje, rupama u budžetu, ali i na ulicama, čak i bez ideje kako da završi ono što su započeli njegovi prethodnici. O nekakvim revizijama štetnih odluka, poput metroa koji će povezati samo praonice novca sa centrom grada ili urbanističkih planova kojima se do nepodnošljivosti sužava životni prostor građana zbog velikih poslova naprednjačkih tajkuna, naravno da nije ni pomišljao.
Međutim, bilo bi nepravedno kriviti jedino doktora Šapića, nedoraslog funkciji i velikoj ambiciji. Krivac je u zgradi na drugom kraju Pionirskog parka, koga sa prozora kabineta gradonačelnika može da gleda kako na terasi jede trešnje, u inat svima. Šapić je Vučićeva kazna za neposlušnost Beograda i Beograđana, ali i paravan kojim će pokušati da sakrije odgovornost prethodne vlasti SNS za uništavanje glavnog grada. Vučić ga je odlično procenio i uklopio u plan, koji je jednom uspeo Tomislavu Nikoliću i njemu – da se presvlačenjem iz teškog radikalskog šinjela u skupo odelo odrekne i blata koje se godinama lepilo. Vučić, naime, veruje da će u Beogradu manevar zamene jednog bahatog karijeriste drugim, daleko nesposobnijim da se snađe u vođenju grada veličine nekih evropskih država, toliko spustiti kriterijum građana da će dovođenje nekog novog kandidata “narodnog pokreta”, sa pravom diplomom, na sledećim lokalnim izborima dovesti do katarze. Tu se i završava bilo kakva analiza učinka Šapića kao gradonačelnika. Beograđani su ga već zaboravili, smatrajući ga nedostojnim čak i besa zbog sramotne odluke da se u knjigu žalosti povodom najtragičineg događaja u ovovekovnoj istoriji Beograda upiše u sopstvenom dvorištu.
Pokret Srbija Centar Beograd
