Prethodna nedelja ostaće upisana crnim slovima u modernoj istoriji Srbije. Pogodile su nas dve nepojmljive tragedije, dva masovna ubistva, jedno u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, drugo u selima Dubona i Malo Orašje. Sedamnaest ljudi, od toga desetoro maloletnih, je stradalo u dva krvava pira. Cela država je zavijena u crno, tragedija je nepojmljiva, i teško je suočiti se sa bezumnošću ova dva zločinačka čina. U narednim danima i nedeljama, svako od nas ponaosob će morati da nađe način da procesuira ove strašne događaje, i da barem pokuša da ih samom sebi objasni. Na državnim organima je naravno najveća obaveza – oni su ti čija je obaveza da razmotre sve okolnosti ovih zlodela, i preduzmu mere da se ovakvi događaji u budućnosti ne ponove.
Naznake toga kakva će biti reakcija državnog aparata smo već dobili. Po uobičajenom modelu, sa „vrha“, a putem već dobro poznatih obraćanja za javnost, predsednik Vučić je izneo niz mera čije je uvođenje predložio. Mnogo je toga problematičnog u ovim merama, kao i u samom nastupu predsednika i tvrdnjama koje je izneo. Pred terorom strašnih događaja, pravne garancije u očima predsednika izgleda nemaju mnogo težine – predlozi izneti od strane predsednika na mnogo načina suspenduju neke od temeljnih odredbi pravnog poretka.
Najpre, veoma je problematična činjenica da je predsednik u obraćanju javnosti izneo brojne detalje o maloletnom učiniocu masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Tako smo imali prilike da čujemo u kojoj se zdravstvenoj ustanovi trenutno nalazi, kao i da čujemo segmente iz njegove medicinske dokumentacije. Iznošenje ovakvih informacija je protivzakonito – ukoliko je, pretpostavljamo, maloletni učinilac masovnog ubistva zbrinut po osnovu Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, iznošenjem informacija o njegovoj tačnoj lokaciji, i detalja o tome šta je izjavio, predstavlja povredu prava na privatnost zajemčenog ovim zakonom. Takođe, medicinska dokumentacija predstavlja posebno osetljive podatke o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Iznošenje ovih podataka u javnost – što je ovde učinjeno na najdirektniji način, čitanjem u prisustvu svih relevantnih medija u državi, kosi se sa Ustavom zajemčenim pravom na zaštitu podataka o ličnosti, kao i propisima koji tretiranje ovakvih podataka detaljno uređuju. Teško je zamisliti kakva bi bila zakonom dozvoljena svrha da se ovakvi podaci javno iznose, sem pukog senzacionalizma. Spomenućemo i da je predsednik govorio i o imovinskom stanju roditelja maloletnog učinioca – koliko, po proceni predsednika oni zarađuju. Osim što je neukusno, iznošenje ovakvih podataka je ponovo u suprotnosti sa zajemčenim pravom na zaštitu podataka o ličnosti.
Predsednik je predložio i promene u krivičnopravnom zakonodavstvu – ono šta zabrinjava je iznošenje ideje da se granica krivičnopravne odgovornosti spusti na 14 na 12 godina. Upitno je da li bi sniženje ove granice na bilo koji način doprinelo efikasnijoj prevenciji događaja poput tragedije koja se desila, a u svakom slučaju, ovakva izmena bi narušila opšti princip, po kojem se detetom smatra lice koje nije navršilo 14 godina, kako u pogledu krivičnopravne odgovornosti, tako i u pogledu krivičnopravne zaštite dece, gde su za dela koja su izvršena protiv dece predviđene oštrije sankcije.
Alarmantno je i pominjanje smrtne kazne, u smislu predsednikove želje da se ista ponovo uvede, a što tobož ne dozvoljavaju Vlada i premijerka. Smrtna kazna je zabranjena Ustavom u sklopu zajemčenog prava na život, kao i Protokolima 6 i 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Takođe, smrtnu kaznu zabranjuje Povelja Evropske unije o temeljnim pravima, pa je teško uklopiti njeno ponovno uvođenje sa navodnim evropskim putem Srbije. U najmanju ruku, o takvoj temi se ne može pričati sa takvim nivoom neozbiljnosti. Predsednikov problematičan stav o pravu na život ilustruje i nonšalantna izjava povodom lažne prijave o naoružanom čoveku koji je navodno šetao Zvezdarom – dat je nalog da ga likvidiraju odmah!, ali se na sreću ispostavilo da ipak niko ne šeta sa oružjem. Prestravljujuća je pomisao da predsednik na konferenciji za štampu govori o datom nalogu državnim organima da nekoga likvidiraju. Tu se više ne radi o državi, nego o goloj sili i teroru.
Aleksandar Fillen, advokat, pravni tim Srbija Centar SRCE
