Zdravko Ponoš, lider pokreta “Srbija centar” i nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, ocenjuje da Moskva daje signal da je spremna za razgovore, a da ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski pokušava da involvira NATO u ovaj rat što je, kako ocenjuje, dosta neodgovorno.
Na teritoriju Poljske je pala je raketa i usmrtila dvoje ljudi. Nakon prvih rezultata istrage, Poljska je objavila da je incident bio slučajan i da nisu napadnuti. Ipak, zbog ovog incidenta svetu je zastao dah zbog mogućnosti širenja ratnog sukoba dublje u tertitoriji Evrope.
Ponoš navodi da je incident bio ozbiljan i da se to vidi po reakcijama važnih ljudi. „To je pokazalo kako ovaj rat može da esklalira u nešto opasnije i da izgubi tu regionalnu dimenziju i da postane mnogo ozbiljniji, iako posledice rata i ovako osećamo“, rekao je Ponoš gostujući u emisiji N1 Studio Live.
On ocenjuje da su se najvažniji akteri poneli jako razumno u celoj priči, pre svega SAD, podsećajući da je američki predsednik Džozef Bajden „odmereno reagovao na to“, kao i da se u tu priču operativno uključio i šef CIA koji je imao sastanak u Ankari sa šefom ruske spoljne službe, a zatim i putovao u Varšavu i u Kijev da bi se lopta spustila.
Ponoš konstatuje da SAD nastoje da taj požar ne eskalira do nivoa uključivanja NATO snaga.
„S druge strane, Zelenski pokušava da involvira NATO u ovaj rat, i to je dosta neodgovorno. Razumljivo je sa stanovišta njegovih ili ukrajinskih stanovišta, kratkoročno ili lokalno posmatrano, jer oni taj rat ne mogu da dobiju do kraja – da proteraju Ruse, kao što im je izričito poručio načelnik američkog Generalštaba… To ne mogu da urade i sa ovim nivoom podrške Zapada“, navodi Ponoš i kaže da bi uključivanje NATO-a u ovaj sukob donelo novu dinamiku i požar za ceo svet.
Moskva, čini mi se, poručuje, da bi stavila zarez na sukob, jer im ne ide dobro, dodaje.
Ponoš smatra da promena ratnih ciljeva Rusije i angažovanje dodatne snage, što je Moskva nedavno deklarisala, daje takve signale. Smatra i da Rusija teško da može da ostvari novoproklamovane, modifikovane ciljeve. Ovaj rat se njima ne razvija kako su zamislili, dodaje. Vojničko pozicioniranje na Dnjepru je, kaže, logičan postupak. Ponoš smatra da je Moskva tim redefinisanjem ciljeva dala signal da je spremna za razgovore, ali da ratni uspesi ukrajinskom rukovodstvu služe kao motiv da mogu i dalje i više, pa spominju vraćanje Krima i svega okupiranog. Razumljivo je sa stanovišta politike i nacionalnih interesa, ali vojnički svakako Ukrajina to ne može sama da ostvarui, ističe sagovornik N1.
„Ako Zapad želi da stvari privede pregovorima, to može da uradi tako što će usloviti isporuku oružja Ukrajini“, kaže nekadašnji načelnik Generalštaba Srbije. Normalno je da se brani svoja zemlja, ali za ostvarenje konačne ambicije – ako to podrazumeva ulazak NATO snaga u rat, ako spremaju da se kockaju sa ulaskom celog sveta u rat, onda je to neodgovorno, ocenjuje.
Ističe da je NATO zapravo SAD plus, odnosno da se zna ko vodi glavnu reč, i da je Evropa ne vodi.
Što se tiče Rusije, navodi da signaliziraju da su spremni za razgovore na dostignutoj liniji. „To ne podrazumeva da su toliko naivni da će, kroz neki mirovni proces, Ukrajina da se odrekne dela svoje teritorije, ali to je blagotvorno za interese cele Evrope – da se prestane pucati. Rusiji ovaj rat ne ide i mislim da je spremna na razgovore. Iluzorno je očekivati da se oni povuku, iluzorno je očekivati da će se pod pritiskom ukrajinske vojske povući sa Krima“, kaže.
Ističe da će Rusija sada ući u period izolacije koja će biti bolna i dugotrajna. Generacije će plaćati zbog ovog rata, a i cela Evropa imaće posledice, dodao je.
Srbija da prati ostali svet
Ponoš kaže da ovaj rat dugo traje, naglašava da je od početka rekao da osuđuje agresiju, i dodaje da Srbija treba da prati kako ostali svet reaguje, pre svega Evropa. Ta izolacija u kojoj se već nalazi Moskva, mogla bi i nas da zadesi, rekao je. Zalaže se za blage, simboličke sankcije kojima se, kako kaže, pokazuje naše opredeljenje.
