Autorski tekst prim. mr dr med Liljana Sokolova, spec. higijene, članice Političkog pokreta Srbija centar (SrCe).
Preventivna medicina je posebna medicinska grana koja se fokusira na zdravlje pojedinca, specifičnih populacionih grupa i zajednice. Njen cilj je zaštita, promocija i održavanje zdravlja i blagostanja te sprečavanje bolesti, invaliditeta i smrti. Prevencijom se bave svi lekari. Lekari, specijalisti preventivne medicine moraju imati širok spektar medicinskih veština, kao i znanje iz bihejvioralnih, ekonomskih, ekoloških i društvenih nauka. Doktor preventivne medicine je zadužen za obezbeđivanja zdravija zajednice i transformaciju sistema zdravstvene zaštite. Preventivna medicina danas, u potpunosti zadovoljava novu medicinsku, socioekološku paradigmu: unaprediti zdravlje, baviti se zdravljem, ne bolešću!
Dosadašnja medicina se bavila bolešću, preventivna medicina je sprečavala bolest. Unapređivanjem zdravlja, društvo dobija zdravu naciju koja će ga ekonomski ojačati. Preventivna medicina se razlikuje od javnog zdravlja, gde za zdravlje nacije nije odgovorno samo zdravstvo, već celo društvo, od lokalne samouprave preko društvenih isntitucija, privrede, do vlade, a pre svega, porodice.
Jesmo li spremni da pomognemo pojedincu i zajednici? Da li je lekaru preventivcu u Srbiji, ostavljena sloboda da odgovori svom zadatku i da li smo spremni za javno zdravlje? Želimo li da unapredimo zdravlje i tako sprečimo bolest pre nego napadne? Jesmo li društveno svesni i orijentisani za širu društvenu sliku, benefit? Da li smo zainteresovani i želimo li da utičemo na to kako kompanije i organizacije tretiraju svoje radnike?
Zašto je preventivna medicina važna?
Preventivna medicina se dakle, fokusira na promociju zdravlja i prevenciju bolesti, sa ciljem da se pojedinac i zajednica, pripreme da preduhitre bolest. Lekari specijalisti u ovoj oblasti (specijalisti higijene i humane ekologije, epidemiolozi, specijalisti socijalne medicine, mikrobiolozi) procenjuju zdravstvene rizike pojedinca i sredine, zdravstvenom kontrolom svih faktora spoljne sredine koji utiču na zdravlje ljudi, postavljaju dijagnozu i razvijaju planove intervencija unutar zdravstvenih programa i zdravstvene politike. Oni mogu pomoći pojedincima da prestanu da puše, izgube težinu, da jedu zdravo ili smanje upotrebu alkohola ili droga. Lekari preventivne medicine se bave obezbeđivanjem zdrave trudnoće i bezbednog radnog okruženja, leče depresiju, rade na kontroli trovanja i primenjuju vakcinacije kako bi se sprečile bolesti i virusi kao što su KOVID-19, gripe, boginja, meningitisa, dečje paralize, kako bi se sprečili, infarkt, šlog, kancer. Lekari preventivne medicine su odgovorni za ponašanje stanovništva, njihovog stila života, životnih navika i mentalnog zdravlja, za kretanje zaraztnih bolesti, za zdravlje životne sredine, odgovorni su za upravljanje zdravstvenim sistemima. Da li naša preventivna medicina, preventivni lekari, imaju slobodu da realizuju ovu odgovornost u društvu narušenih vrednosti, u društvu u kome je zdravlje nacije zanemareno ili krivo shvaćeno?
Hipokrat, grčki lekar iz 5. veka pre nove ere, klasifikovao je uzroke bolesti na one koji se tiču godišnjih doba, klime i spoljašnjih uslova i one više lične uzroke kao što su nepravilna ishrana, vežbanje i navike pojedinca. Kroz srednji vek, principi preventivne medicine su ignorisani, uprkos pošastima gube i kuge. Sa renesansom je došlo novo učenje koje je unapredilo čitav sadržaj medicine. Praktičari su ponovo posmatrali odnos godišnjih doba, uslova okoline i ličnog kontakta sa pojavom bolesti. Uporedo sa rastom medicinskog znanja postojao je empirijski pokret praktične prevencije. Na primer, 1388. godine donet je prvi sanitarni akt u Engleskoj, 1443. godine dolazi prva naredba o kugi koja preporučuje karantin i čišćenje, a 1518. prvi grubi pokušaji obaveštavanja o epidemijskoj bolesti i izolaciji bolesnika. Proučavanje statistike mortaliteta započeto je u Engleskoj u 17. veku. Osnova epidemiologije postavljena je sredinom 17. veka. Godine 1700. u Italiji je objavljena rasprava o profesionalnim poremećajima. Jedan engleski praktikant u prvoj polovini 18. veka pisao je o otrovima, o kugi i metodama njene prevencije, o malim boginjama, boginjama i skorbutu. Vakcinacija je uvedena 1798. Rane i srednje godine 19. veka bile su značajne po otkrićima u prenošenju zaraznih bolesti kao što su tifus, kolera, trbušni tifus i puerperalna groznica. U istom periodu sve veća pažnja posvećena je problemima higijene i ishrane.
Moderna era u preventivnoj medicini, počela je sredinom 19. veka kada je Luj Paster otkrio ulogu živih mikroba kao uzroka infekcija. Pred kraj veka uspostavljen je princip prenosa bolesti putem insekata. Razvijeni su serološki testovi, kao što su Vidal reakcija na tifusnu groznicu (1896) i Vasermanov test za sifilis (1906). Razumevanje principa imuniteta dovelo je do razvoja aktivne imunizacije na specifične bolesti. Godine 1932. sulfonamidni lekovi, a kasnije i antibiotici, uključujući penicilin, streptomicin, hlortetraciklin i hloramfenikol, pružili su nove mogućnosti prevencije i lečenja bakterijskih bolesti. U medicini je zavladala higijenskoepidemiološka paradigma. Posle 1900. godine, u preventivnoj medicini je bilo i drugih novina osim onih koji se odnose na zarazne bolesti. Upotreba rendgenskih zraka i radioaktivnih supstanci u dijagnostici i lečenju bolesti (npr. tuberkuloze i raka), kao i u fundamentalnim fiziološkim istraživanjima, otvorila je nove mogućnosti. Veće razumevanje endokrinih funkcija, uz proizvodnju pripremljenih hormonskih ekstrakata kao što je insulin, rezultovalo je preventivnim merama kod određenih metaboličkih oboljenja. Izolacijom mnogih esencijalnih faktora u hrani, potvrdila se krucijlna važnost hrane kao riziko faktora za nastanak mnogih bolesti, te važnost adekvatne ishrane za zdravlje. Prestanak pušenja i smanjenje konzumacije alkohola prepoznato je kao kritično za prevenciju više bolesti, posebno raka pluća, raka usne šupljine i bolesti jetre. Napredak preventivne medicine u 20. i 21. veku, doprineo je prepoznavanju psiholoških faktora i njihovog značaja za zdravlje, podrazumevao je nove hirurške tehnike, nove metode anestezije i nova genetička istraživanja. Napredak u otkrivanju raka doveo je do poboljšanog skrininga za različite maligne bolesti; primeri su uključivali široku upotrebu kolonoskopije u skriningu kolorektalnog karcinoma, mamografije u skriningu raka dojke i Papa testa i testiranja na humani papiloma virus kod raka grlića materice. Skrining akcija za povišene nivoe holesterola i hipertenziju, imale su ključnu ulogu u prevenciji, identifikaciji i kontroli kardiovaskularnih bolesti.
Posle drugog svetskog rata, posebno 70 ih godina, u Srbiji se otpočelo sa rešavanjem komunalnih problema, vodosnabdevanja, deponija za čvrsti otpad, uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, fabrika za preradu životinjskih konfiskata, sa kontrolom higijenskih prilika po školama, sa režimom nastave, otvorila su se savetovališta za ishranu, organizovano je brojnih edukativnih akcija o ishrani, značaju fizičke aktivnosti, očuvanju mentalnog zdravlja. Sprovodila se sistematska kontrola zdravstvene ispravnosti hrane iz proizvodnje i prometa, vode za piće, čistoće vazduha, buke. Sprovodile su se revnosne preventivne akcije ranog otkrivanja bolesti pluća, šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, programi kontrole zdravestvenog stanja učenika (šećerna bolest i hipertenzija su sve češći među učenicima nižih razreda osnovne škole).
Od tada do danas, malo po malo, počele su da se gase očigledno ustaljeni preventivni programi. Ostao je problem sa 60 odsto nekvalitetnom pijaćom vodom u Vojvodini, niti jedna od deponija ne zadovoljava higijenske zahteve i pored savremenih rešenja u susednim zemljama, da ne govorimo o problemu otpadnih voda koje neumoljivo zagađuju naše lepe reke i kanale. Kontrolu namirnica za ljudsku konzumaciju životinjskog porekla preuzeli su veterinari i ne stižu da je sprovedu, a namirnica biljnog porekla inženjeri poljoprivrede i takođe se ne sprovodi. Marketi su puni trulog povrća i voća, pijace nekontrolisane.
Preventivna medicina više ne dopire do škola. Dokle može da izdrži nacionalni imunitet? Nesnalaženje i zdravstveno stanje Srbije u pandemiji Kovida 19, delimično je posledica neorganizovanog i nedovoljnog kadra koji bi sveobuhvatnim obrazovanjem rešio ovakve, posebno teške preventivno-medicinske probleme. O dezorganizaciji zdravstvenih službi i kadrovskom deficitu posle Kovida, da ne govorimo. Srbija treba da se vrati bazičnim preventivno-medicinskim konceptima koje je još u Kraljevini Jugoslaviji, uspostavio Andrija Štampar.
