Ajnštajn je jednom rekao: „Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali za ovo drugo nisam siguran“.
U ekspanziji pojave i prihvatanja veštačkog i materijalnog, pojavila se digitalna nematerijalna baština pod imenom Veštačka inteligencija – VI (Artificial intelligence – AI). U 2023. godini, Chat GPT je imala 14,6 milijardi poseta. U istoj godini su se eksplozivno razvili usko specijalizovani alati veštačke inteligencije (Civitai, Janitor AI, CapCut, NovelAI, Bard, Hugging Fac, Midjourney, Quillbot, character.ai…).
Uvek budna, uvek startna dostupna i besplatna, VI je počela da oblikuje znanja, radoznalost, potrebe učenika širom sveta, pa i dece Srbije. Anketiranjem u više škola Srbije, utvrđeno je da preko 90 odsto odabranih učenika koristi Chat GTP, od toga 72 odsto, svakodnevno. Učenici je pre svega koriste za pisanje sastava iz srpskog jezika, za rešavanje zadataka iz matematike, hemije, genetike (ukoliko govorimo o srednjim školama). Chat GTP se pokazao nepouzdanom u fizici i u još nekim predmetima, zbog načina formulisanja zadataka i pitanja, ali i neznanja učenika da adekvatno postave pitanje i usmere zahteve prema AI. Uporedo sa haotičnim frontom upotrebe AI u školama Srbije, pitanja koja su učenici od 15 do 19 godina postavljali, bila su: 1. Koliko visoke štikle mogu da obujem? 2. Kako da se pomirim sa dečkom? 3. Koliko piva mogu da popijem, a da mi ne bude ništa? 4. Napravi mi plan treninga i ishrane do mature. 5. Kako da poboljšam kvalitet svoje kose? 6. Misliš li da mogu da nosim štikle?
Bez obzira na šarenilo dečijih potreba i iskoraka usmerenih prema veštačkoj inteligenciji, jasno je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije uočilo potrebu za urgentnom obukom svih nastavnika, svih nivoa obrazovanja, za usmerenim, kvalitetnim i prosperitetnim korišćenjem veštačke inteligencije. Dakle, neophodno je da svi nastavnici Srbije budu upoznati sa načinima korišćenja AI i da naprave sponu između potrebnih znanja, ponude AI i učenika kao takvog. Takođe je jasno kao dan, da deca nisu svesna sa koliko jakom i kompleksnom situacijom se nose, komunicirajući sa AI. Nije ideja da veštačku inteligenciju vodi druga veštačka pamet već prirodna inteligencija. Trebalo bi istražiti, sinhronizovati, obučiti, olakšati, upotrebiti, odmeriti, upozoriti sve aktere obrazovanja, nastavnike učenike, roditelje. Ovih dana na nizu seminara i okupljanja prosvetnih radnika Srbije, pod okriljem stručnih društava, postavljaju se sledeća pitanja.
Da li veštačka inteligencija može da zameni nastavnika u školi?
Ima li potrebe za sinhronizacijom veštačke inteligencije i obrazovanja?
Kako unaprediti nastavu upotrebom veštačke inteligencije?
Dok AI postaje višestruki član svake porodice, i dok deci prete „plitka znanja“ bez veština kao korisnika obrazovnog sistema Srbije, naše inertno Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, i Vlada u tehničkom mandatu, se još uvek pita, „đe je ba zapelo?“
Za to vreme, naša deca se sudaraju sa morem informacijama koje ih svakodnevno pogađaju (bez obučenog nastavnika, koji će im pomoći da izaberu jednu korisnu) i sa tromim odlukama u Ministarstvu prosvete koje čekaju da jednom/nekad/nikad ugledaju svetlo dana, skrivajući se iza razorne politike kojoj nije mesto u obrazovanju, osim ako ne predstavlja sistemsku obrazovnu politiku zemlje. Sistemska? Već dugo nije! Sa ovom vlašću, neće ni biti.
dr Tatjana Marković – Topalović,
narodna poslanica i predsednica RO za obrazovanje Srbija centra
